Prevencija metaboličkog sindroma

U metabolički sindrom spadaju:

Metabolički sindrom predstavlja skup metaboličkih poremećaja koji povećavaju rizik za nastanak šećerne bolesti tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. Metabolički sindrom ima značajnu učestalost u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju. Procenjuje se da oko 20–25% svetske adultne populacije ima metabolički sindrom. Savremeni način života koji podrazumijeva izobilje hrane i fizičku neaktivnost sve više uzima danak i uzrokuje niz poremećaja koji dovode do ovog kompleksnog stanja.

Učestalost metaboličkog sindroma raste sa starošću, pa je kod starijih od 50 godina prevalenca 44%, međutim, poslednjih dvadesetak godina, sve češće se sreće i kod dece. Od komplikacija ovog sindroma u svetu godišnje umre 3,2 miliona ljudi.

Šta obuhvata metabolički sindrom i kako ga prepoznati?

Metabolički sindrom ili rezistencija na insulin obuhvata više kliničkih i patoloških laboratorijskih nalaza. Čine ga:

  • Abdominalna, pojasna, gojaznost uz insulinsku rezistenciju;
  • Povišen arterijski krvni pritisak (hipertenzija);
  • Povišen nivo masnoća u krvi (povišeni trigliceridi, a snižen HDL holesterol).

Centralni poremećaj je insulinska rezistencija. Insulinska rezistencija je metaboličko stanje u koje dolazimo kada ćelije u našem telu postanu otporne na dejstvo insulina koji je u višku što rezultuje lošom regulacijom nivoa šećera u krvi i to dovodi do šećerne bolesti tipa 2.

prevencija metabolickog sindroma institut igalo

Faktori koji dovode do nastanka gojaznosti i metaboličkog sindroma:

  1. Genetska predispozicija,
  2. Faktori okoline (konzumiranje hrane bogate ugljenim hidratima i zasićenim mastima; velika dostupnost hrane – restorani brze hrane…; nepoznavanje kalorijske vrednosti namirnica, što rezultira energetski preobilnim obrocima; povećano konzumiranje alkohola ),
  3. Smanjenje potrošnje energije kao još jedna posledica savremenog načina života (vožnja automobilom na račun pešačenja ili vožnje bicikla; nedovoljno izdvajanje vremena za redovne fizičke aktivnosti),
  4. Određena oboljenja poput Kušingovog sindroma, hipotireoidizma, insulinoma, policistični jajnici.

Dijagnoza metaboličkog sindroma

Dijagnoza metaboličkog sindroma se postavlja prisustvom abdominalne gojaznosti uz najmanje još dva od sledećih faktora: hipertenzija, nizak HDL, visoki trigliceridi i poremećene vrednosti glukoze u krvi.

Osoba sa metaboličkim sindromom prepoznaje se po gojaznosti centralnog tipa gde je gojaznost lokalizovana u predelu struka, takozvana gojaznost tipa jabuke. Centralna gojaznost se definiše obimom struka. Evropski kriterijum za obim struka je rigorozniji od američkog. Za žene po evropskom standardu centralnu gojaznost definiše obim struka 80 i više cm a za muškarce 94 cm i više.

Sledeći kriterijumi mogu ukazati na prisustvo metaboličkog sindroma pa ih treba proveravati češće kod gojaznih osoba:

  • Nivo HDL holesterola kod muškaraca < 0,9mmol/l a kod žena < 1,0 mmol/l
  • Nivo triglicerida > 1,7 mmol/l;
  • Arterijski krvni pritisak > 130/80mmHg;
  • Vrednosti glukoze koje variraju zbog prisustva viška insulina. Često zbog toga dolazi do pada šećera u krvi ispod normalnih vrednosti – hipoglikemija pa se javlja jak osećaj gladi, konzumira se hrana bogata koncentrovanim ugljenim hidratima a to ponovo podiže nivo insulina uz iscrpljivanje pankreasa i njegovih beta ćelija koje proizvode insulin. To vremenom dovodi do pojave predijabetesa kada se registruju povišene vrednosti glikemije našte > 5,5 mmol/l.

PITAJTE NAS

Naš će Vam tim stručnjaka rado odgovoriti na svako postavljeno pitanje…

Prevencija metaboličkog sindroma

Primarne mere prevencije podrazumevaju promenu životnog stila odnosno “primenu zdravog načina života”. Pod tim se savetuje:

  • Umerena kalorijska restrikcija u cilju redukcije telesne težine za 5 do 10 % u prvoj godini što se pokazalo efikasnije od rigoroznih dijetetskih režima i “brzog mršavljenja”; Preporučuje se BMI < 25 kg /m2;
  • Umereno povećanje fizičke aktivnosti (svakodnevna u trajanju minimalno 30 minuta)
  • Promena načina ishrane (edukacija o tipu hrane sa nižim glikemijskim indeksom, raspored obroka, više tečnosti…);
  • Prestanak pušenja;

Sekundarne mere prevencije podrazumevaju upotrebu medikamentozne terapije u slučaju kad promena životnog stila nije bila dovoljna kod osoba sa metaboličkim sindromom.

Terapija metaboličkog sindroma

Terapija metaboličkog sindroma se zasniva na individualnom lečenju svake komponetne metaboličkog sindroma sa ciljem da se one normalizuju da ne bi dovele do pojave komorbiditeta.Lečenje je medikamentozno uz prethodne promene stila života , redukciju TT i mora biti agresivno i dosledno radi postizanja efekta (snižavanje triglicerida i LDL holesterola, podizanje nivoa HDL holesterola, održavanje normalnih vrednosti glikemije i arterijskog pritiska).

Ako lečenje nije adekvatno dolazi do pojave komplikacija metaboličkoig sindroma – dijabetes, ateroskleroza, oštećenje bubrega, periferne vaskularne bolesti, poremećaji lokomotornog sistema što ozbiljno urušava zdravlje i kvalitet života.

U Institutu Igalo se sprovodi individualno dozirani program prevencije i zbrinjavanja pacijenata sa metaboličkim sindromom, kroz individualno propisani način ishrane, određenog kalorijskog sadržaja, redovne kontrole telesne mase (BMI), krvnog pritiska i predviđenih laboratorijskih parametara. Fizikalni program i rehabilitacija uključuje individualno dozirane kineziterapijske vežbe u sali i bazenu, grupne vežbe na otvorenom, ostale fizikalne modalitete, kao i edukaciju o značaju pravilne ishrane i fizičke aktivnosti i načine za sprovođenje iste i u kućnim uslovima.